U Ustanovi kulture „Stari grad“ u nedelju, 3.februara, izvedena je predstava za decu „Božićna priča“, jedan od najvećih klasika književnosti za decu.

Božićna priča

Božićna priča
FOTO: G.J. / RAS SRBIJA/BLIC.RS

„Božićna priča“ u produkciji „Tri groša“ je lutkarsko-igrana predstava koja kombinuje različite tehnike.
Tekstualni predložak je čuvena priča Čarlsa Dikensa u savremenoj dramatizaciji Luke Kurjačkog.
Tekst kombinuje dramski dijalog, neme scene i naraciju kroz stih, koje su postavka za tri različite tehnike, dominantne u izrazu predstave: živog glumca na sceni, lutke i grafoskop animaciju. Na taj način likovi vode publiku na neobično putovanje kroz svetove živih i mrtvih, kao i kroz sva tri vremena, prošlost, sadašnjost i budućnost.

Ovo delo nastalo je nakon Dikensove posete jednom londonskom sirotištu, posle koje je ostao duboko potresen uslovima u kojim su deca tamo živela. Priča je pohvala velikodušnosti i oštra kritika škrtosti, izrabljivačkog odnosa prema zaposlenima i akumulacije novca na račun tog izrabljivanja.

Priča

Priča je zamišljena tako da stari tvrdica i zelenaš Steva Štekić na Badnji dan tiraniše svog zaposlenog Bobana, njegovog bolesnog sina Timotija-Timija kao i svog nećaka Feđu, koji dolazi da ga pozove na božićni ručak.

Iste Badnje noći, prikazuje mu se duh njegovog pokojnog poslovnog partnera Božidara Boškića, Duh Boško, koji ga upozorava da mora da se promeni. Duhu Bošku u pomoć dolaze Duh Božića Prošlosti, Duh Božića Sadašnjosti i Duh Božića Budućnosti. Svaki duh Stevanu Štekiću prikazuje nekoliko sila uzroka i posledica njegove škrtosti. Duboko potresen spoznajom i uplašen za svoju sudbinu, Stevan Štekić istog Božićnog jutra budi se kao promenjen čovek, deleći poklone i povišice.

Čarls Dikens

Čarls Džon Hafem Dikens je bio najznačajniji engleski romanopisac 19.veka. Njegova dela pripadaju ranoj fazi realizma. Danas se smatra osnivačem socijalnog romana, a takođe je i najpoznatiji pripovedač viktorijanskog vremena. Njegova najveća zasluga je možda to što je malograđansku publiku pridobio za literaturu.

 

 

Želite da postane naš dopisnik? Kontaktirajte nas na dopisnistvo@srbijavesti.com