Prisutan je u Starom i Novom zavetu kao prorok čije je osobine preuzelo hrišćanstvo dovodeći ga u vezu sa nastankom nove vere i novim Hristovim dolaskom.

Praznik starozavetnog proroka i novozavetnog svetitelja Ilije koga sve hrišćanske crkve vezuju za prošlost i budućnost hrišćanske crkve i spasenja čovečanstva, Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici obeležavaju 2. avgusta.

Veruje se da Sveti Ilija nije umro već da se živ, plamenim kočijama, vazneo na nebo pa se ta scena slika na prazničkim ilindanskim ikonama.

Prema predanju, Ilija Tesvićanin rođen je u Tesvitu u Izrailju u 9. veku pre Hrista (816. godine). Bio je žrtva progona cara Ahava koji je pod uticajem svoje žene Jezavelje napustio Mojsijevu veru i „slavio tuđe bogove“.

Srpski narod mnoge prirodne pojave pripisuje Svetom Iliji kojem je prelaskom u hrišćanstvo pripisao i osobine svog starog boga Peruna, koji je upravljao munjama i gromovima.

Prema narodnom verovanju i tradiciji, Sveti Ilija se vozi u vatrenim kolima koja vuku četiri konja, iz čijih nozdrva izbija plamen, a grmljavina je tutnjava njegovih kola kojima se vozi po nebu i oblacima.

Sveti Ilija Gromovnik, kako ga još zovu u narodu, pada u najsušnije i najtoplije doba godine, a običaj je da se na njegov praznik ne radi u polju – da se ne bi navukao gnev svetitelja.

Sveti Ilija je u Srbiji slava vazduhoplovaca, obnarodovana ukazom iz 1924. godine. Sa propašću Kraljevine Jugoslavije prekinuta je ova tradicija vazduhoplovaca, ali je obnovljena 1992. godine.

Želite da postane naš dopisnik? Kontaktirajte nas na dopisnistvo@srbijavesti.com