Predsednik Komisije za istraživanje posledice NATO bombardovanja Darko Laketić je rekao da je sprovedeno iztraživanje na deci rođenoj nakon agresij. Istraživanje je pokazalo da je toksin koji ih je učinio podložnijim na maligne bolesti.

Darko Laketić je objasnio da je urađeno naučnomedicinsko istraživanje sa Institutom „Batut“ koje je pokazalo da je postojao toksin koji je decu od pete do devete godine učinio podložnijom na nastanak malignih bolesti.

U sledećoj fazi istraživanja Komisija će pokušati da identifikuje o kom toksinu je reč, dodaje Laketić.

Istraživanje je sprovedeno na generaciji dece rođene nakon bombardovanja.

Od trenutka izlaganja toksinu do manifestacije bolesti potrebno je da prođe neko vreme. Za maligne bolesti krvi treba oko osam godina, a za solidne tumore od 14 do 18 godina. Imamo dovoljnu vremensku distancu da uradimo istraživanje„, kaže Laketić.

On napominje i da „Čist osiromašeni uranijum nastaje kao sporedni produkt fisije u reaktorima. Prljavi osiromašeni uranijum je istrošeno nuklearno gorivo gde postoje i primese plutonijuma, americijuma, a oni povećavaju toksicitet. Značajno za osiromašeni je da je nefrotoksičan (oštećuju bubrege), citotoksičan (oštećuje ćelije), kancerogen“.

NATO je tokom agresije ciljao objekte infrastrukture u kojima se nalaze jedinjenja sa jačim negativnim efektom na ljudsko zdravlje nego uranijum.

Kao primer za to, Laketić navodi Kragujevac u kom su pogođeni elektrotransformatori puni trafo-ulja.

On ističe da Srbija u ovom trenutku može da sprovede mere prevencije stanovništva, rano lečenje i asanaciju životne sredine gde god da je neophodno.

Takođe podseća da je NATO agresija izvršena protivpravno – bez saglasnosti Saveta bezbednosti. Srbija ima pravo da traži pomoć u lečenju, prevenciji, sanaciji životne sredine, prvenstveno od zapadnih zemalja.

Prvi preliminarni izveštaj o posledicama bombardovanja biće objavljen 2020. godine.

Želite da postane naš dopisnik? Kontaktirajte nas na dopisnistvo@srbijavesti.com