Svedoci smo u poslednjih godina, sve većim i češćim problemima trgovine podatcima , kako velikih kompanija poput Googla i Facebooka, tako i na mnogo lokalnijim nivoima.

Takodje smo svedoci i velikog broja HAKERSKIH napada i probijanja podataka, kako bi se trgovalo istim, ali i zadnji prikazi u Nemačkoj , objavljivanje istih na društenim mrežama, o tome čitajte ovde.

Trentuno se nalazimo u eri gde digitalni podatci o ličnosti mnogo znače, a mi neznamo na koji način možemo da se zaštiimo.

Napori  EU uvodjenjem GDPR-a , nisu doveli do željenih efekata i dok se kompanije ali i privatna lica prilagođavaju novinama, sve više smo svedoci kako curenjima podataka, tako i raznim napadima koji u svojoj pozadini uglavnom imaju neku ličnu korist.

Da li je to posledica geeralnog nezadovoljstva ljudi, kako nezadovoljstvu ka vlasti, tako i sa životnom standardu ali i tekućim problemima.  Tanka linija izmedju morala i potreba, kao i preuveličanje potreba ili želje da budemo priznati i poznati dovodi to ovakve sitvacije, gde se ljudi nesvesno reklamiraju putem internata, a kompanije poput Goolga i Faceboooka, na osnovu našeg ponašanja na njihovim mrežama, prave profile i dosijee o nama i našim željama. Gde se ti isti podatci posle nalaze u marketiškim kompanijama koje nas bombarduju raznim reklamama ili stranačkim rukama , koje nas uznemiravaju svojim pozivima i tako dalje ….

 

Dokle će to ići , pitanje je . Kako čovek da se zaštiti?

Da li trenutno postoji kvalitetan model da su naši privatni podatci samo naši , da uvek znamo zašto je neki naš podatak bio iskoriščen ?

Na ova pitanja, ljudi još uvek nemaju odgovr. A dok ga nenađemo samo možemo da se pitamo ,  ko i zašto ima naše podatke, trguje li njima ili ne …

Želite da postane naš dopisnik? Kontaktirajte nas na dopisnistvo@srbijavesti.com